Reč „neverstvo“ često znači neizbežan bolan kraj braka ili prijateljstva. Ogorčenje besa i osuda prevarenog stiču iz komentara članaka i diskusionih foruma. Međutim, kako se strasti stišavaju, problem neverstva se može posmatrati iz drugog ugla. Možemo li odrasti dovoljno duhovno da se zapitamo kakve smo greške sami napravili koje su muža (ženu) gurnule u zagrljaj neznanca? Da li je moguće i vredno pokušati prepraviti porodicu sa osobom koja nas je izdala? Kako komunicirati i ponašati se ako smo odlučili da ne budemo drugačiji?
Prva reakcija: on / ona mi je neverna !!!
Vest o neverstvu je veliki udarac. Bes i ljubomora obuzimaju. Povređeni se često potcenjuju i nezasluženo krive za grešku supružnika. Ili, obratno, oseća bes i mržnju prema partneru. Ali važno je ne žuriti ovde! Nepromišljene odluke donose najviše štete. Kada spakujete kofere i pokucate na vrata u istom trenutku, možda ćete morati da žalite do kraja života, pogotovo ako se neverstvo prihvati lično – kao želja supružnika da vas povredi.
U ovoj situaciji je najteže za izdavaoca(e). I ako je ona (on) zaključio da se vredi potruditi da spasi porodicu, mora da preuzme određenu odgovornost za ono što se dogodilo i za sebe, a ne samo da svu krivicu snosi na nevernog supružnika. Uloga žrtve ovde neće pomoći. Nemaju svi snage da oproste ono što nisu zaslužili, pa većina brakova ne podnosi test.
Kad se otkrije nevernost, pati i onaj koji je zalutao. Spašavajući brak, muškarac (žena) prekida vezu sa ljubavnicom (ljubavnikom), pa on žudi za čežnjom, ali obično teži osećaju euforije koji se iskusi nakon otkrivanja bliskog kontakta sa drugom, a ne sa određenom osobom.
Zašto je supružnik zalutao?
Neverstvo se često smatra najvećim problemom u braku, ali naprotiv, ono stvara osnovu za neverstvo. Obično ljudi ljude guraju u zagrljaj ne tražeći zabavu, oni su jednostavno vrlo nesrećni. Tajni roman uvek ima podtekst praznine i nerazumevanja u porodici. Žene godinama „levo“ odlaze nakon što pate u inferiornoj porodici, a muškarci prilično brzo podlegnu iskušenju, ali to čine samo kada ih muči nezadovoljan brak. Seks je naglašen kao najvažniji element neverstva, ali mnogi koji su iskusili duhovnu neverstvo verovatno se ne bi složili sa njim. Najgore je poniženje i izdaja.
Kako se “oporaviti” nakon izdaje?
Prvi uslov za izgradnju tople porodične veze je duhovna zrelost oba partnera i odlučnost da se ulože svi napori kako bi se vratilo poverenje jedni u druge. Međutim, lečenje duhovnog bola i potraga za slomljenim osećajem intimnosti težak je izbor, pogotovo ako oni koji vas okružuju znaju za krizu u porodici – porodica, prijatelji, saradnici. Puno je lakše jednostavno otići, nadajući se da će i problem kada nestane vaš supružnik nestati. Ali činjenice pokazuju nešto drugo: ako se muškarac razvede, a zatim zasnuje novu porodicu – možda ni jednu – on unosi iste nerešene probleme u sve brakove. Zbog toga je među ponovnim brakovima veliki broj razvoda.
Jedna od najvažnijih stvari je da razgovaramo, razgovaramo i razgovaramo ponovo! Oživljavanje nakon neverstva ne ide pravocrtno – postoje jame koje nas primoravaju da se vratimo na ista bolna pitanja. Strpljenje i iskrenost su potrebni da se razgovori ne bi pretvorili u lavinu optužbi.
Niko ne može da smisli čudesnu formulu kako se brzo „oporaviti“ nakon partnerske neverstva. Ali vreme i duhovni rad mogu doneti slatke plodove: događa se da se ljudi zbliže još više nego ikada pre. Ponekad je parovima potreban takav emotivni šok da napokon prestanu da budu učtivi i počnu da se ljute, iskreno izlivajući nagomilane strasti.
Ne treba imati iluzije da će činjenica neverstva nakon nekog vremena biti zaboravljena: ožiljci ostaju za ceo život. Izdato u sukobu verovatno će nas više puta podsećati na prošle grehe. Ali ako takva ucena, po pozivu na savest, postane trajna, neće doneti ništa. Tenzije između supružnika će nestati ako povređena strana zaista može oprostiti.
Izdaja je najiskreniji test naše humanosti i strpljenja. Izdani smo, i naprotiv, ojačani smo! I to je mnogo za reći.