Od davnina naučnici su pokušavali da klasifikuju ljude prema njihovom psihološkom profilu. Prve pisane tragove o ovoj temi ostavio je Hipokrat pre više od 2.000 godina. Njegovo učenje razvio je grčki lekar Galen. On je nastojao da svaku osobu svrsta u jednu od 4 grupe: sangvinik (pun nade), flegmatik (potpuno ravnodušan i reaguje veoma sporo i retko), kolerik (žustar, impulsivan vrh) i melanholik (potišten, spor).
Ipak, najznačajniju podelu dao je Karl Jung. Ovaj švajcarski psihijatar je osnivač analitičke psihologije. Polazeći od raščlanjavanja složenih psihičkih fenomena na proste elemente Jung je definisao ekstrovertne i introvertne
Karakteristike ekstrovertne i introvertne osobe
Iako ekstrovertne i introvertne osobe predstavljaju dva različita tipa ličnost, većina ljudi poseduje crte i jednog i drugog tipa, tj. nalaze se u sredini. U određenim životnim okolnostima ili pod uticajem porodice i okruženja karakteristike jednog tipa prevladavaju.
Introvertna ličnost teško stupa prva u razgovor sa ljudima, stidiljiva je I gotovo, neupadljiva u društvu. Ona radije bira da bude sama nego u velikoj grupi. S obzirom na to da je sklona maštanju često ima nerealna shvatanja.
Ekstrovertna ličnost je otvorena, lako ostvaruje komunikaciju čak i sa nepoznatim ljudima, voli društvo i zajedničke aktivnosti. Kako im odgovara buka i dinamično okruženje nije slučaj redakcije da ove osobe vole da budu u centru pažnje.
Da li ekstrovertne i introvertne osobe mogu da nađu zajednički jezik?
Ekstrovertne i introvertne osobe mogu da se slože, pa i da ostvare iskreno prijateljstvo i srećan brak.
Najveća zabluda kod definisanja introvertne ličnosti je ona ne voli društvo. Naime, ove osobe ne vole veliki broj površnih prijatelja, već imaju manje krugova ljudi sa kojima se odlično slažu. Veoma su brižni i odlični slušaoci. Samim tim ljubavni problemi kod njih su retki.
Takođe, pogrešno je shvatanje da su ekstrovertni ljudi površni i okrenuti samo svojim potrebama. Zapravo, družeći se sa introvertnima mogu da nauče kako da se prilagode ljudima kojima treba više vremena da se opuste.
Zbog svoje otvorenosti ekstrovertne osobe nemaju problema da kažu svoje mišljenje ili neslaganje u poslu. Lako usvajaju nova znanja, orijentisani su ka timskom radu i poslovima koji zahtevaju stalnu akciju.
Krasi ih veliko samopouzdanje, te su, ponekad, skloni poslovnim rizicima. Dok ih rečitost čini izuzetnim govornicima. Naime, ovi ljudi uživaju u javnom nastupu, prezentacijama, kao i sastancima i stalnoj cirkulaciji klijenata.
Za razliku od njih, introvertne osobe vole da rade u miru i tišini. Nisu brzi na reči, već svoje mišljenje iznose tek kada provere sve informacije. Teško izlaze iz zone komfora pa im više prijaju ekspertske pozicije i rad sa podacima.
8 stvari koje treba znati o tome kako biti u vezi sa introvertom:
- Ne uzmaju stvari zdravo za gotovo. Introverti se teže otvaraju prema novim ljudima sporije od ekstroverta. Možda će biti sporiji u dostizanju prekretnica u vezi, poput toga da prvi put kažu „volim te“ ili da daju neki predlog. To je zato što vole da dobro razmisle i pažljivo razmotre sve aspekte situacije pre nego što donesu odluku.
- Imaju problema da pričaju o sebi. Ozbiljno. Ako ste na sastanku sa njima, posebno na prvom ili drugom, možda će mucati i tražiti reči kada ih pitate o sebi. Introverti su poput luka – njihova ličnost ima mnogo slojeva i treba im vremena da ih sve otkriju, posebno skrivene slojeve najbliže srži.
- Flertuju drugačije. Razmišljau o suptilnim potezima. Lukav osmeh. Pogled koji se zadržava. Intenzivno slušajući i postavljajući promišljena pitanja. Otkrivajući vam tajnu unutrašnjeg sveta. Ono što verovatno neće učiniti: agresivno vas udarati ili davati otvorene seksualne primedbe.
- Introverti ne vole da budu u centru pažnje. Verovatno nije dobra ideja da ih zaprosite u restoranu prepunom ljudi ili da tražite od pevača da im otpeva „Srećan rođendan“ dok ostali oko vas aplaudiraju.
- Jako su osetljivi na sukobe. U stvari, mnogi introvertirani se boje da se sukobe frontalno, jer prepirka može biti previše podsticajna i stresna. Mogu izbegavati svoja osećanja i vratiti se ponašanju koje prija ljudima kako bi izbegli nesuglasice ili se mogu isključiti kada svađa izbije. Nekim introvertima je korisno da pišu o svojim osećanjima ili da se malo odmaknu od sukoba da bi obradili stvari. Ne shvatajte to lično, treba im kratak tajm-aut.
- Misle. Mnogo. Praktično žive u svojoj glavi – i tamo se ponekad izgube! Ako prećutkuju, ne pretpostavljajte da su ljuti na vas ili da se osećaju depresivno. Jednostavno samo razmišljaju.
- Žele kvalitetno druženje. To znači vreme sa vama i samo vama – neko vreme gde nema drugih prijatelja, članova porodice ili dece.Tihi su u grupama, ali mogu biti majstori u povezivanju jedan na jedan. Iskoristiće ovo vreme da se autentično povežu sa vama. Kada je introvertnom stalo do nekoga, on takođe želi kontakt, ne toliko da prati događaje iz života druge osobe, već da prati ono što je unutra: evoluciju ideja, vrednosti, misli i osećanja.
- Vikend prepun aktivnosti je ono za čim ekstroverti koji vole dopamin žude, ali za introverte to može biti previše. Njihovi unutrašnji resursi se iscrpljuju i osećaju potrebu da se povuku u tihi prostor da se “napune”. Ponekad će želeti da budu potpuno sami, dok drugi put mogu uživati kada se pridružite u tihoj solidarnosti.